Vodič za bolesti i štetočine lešnika

Žuta grinja (phitoptus avellana) Phytoptus avellanae (Acari) grinja na Corylus avellana	U pitanju je insekat koji onemogućava normalan razvoj pupoljka u vašem budućem voćnjaku. Žuta grinja se prepoznaje tako što prilikom vizuelnog opažanja pupoljka na sadnici lešnika uočite određene anomalije na samom pupoljku kao što su veličina pupoljka, pupoljak brže nabubri, pocrveni i prerano opadne. Potrebno je napomenuti da grinja moze da prezimi unutar pupoljka praveći voćarima ozbiljan problem. Držanje pod kontrolom i prevencija: Zaštita-prskanje: Envidor 240SC, Sanmite 20WP.
Surlaš (curculio nucum)	Surlaš spada u kategoriju jedne od najopasnijih štetočina za sadnice lešnika. To je buba smeđe boje, dužine oko 1 cm. Telo ove stetočine je prekriveno gustim žuto-sivim dlačicama a mlade larve imaju smeđu boju i potpuno belo telo. Šteta koja nastaje u zasadima lešnika koju uzrokuje surlaš prvenstveno izazivaju odrasle forme buba, koje se hrane lišćem i stvaraju rupe u plodovima lešnika kako bi u njih ubacile svoja jaja. Svi plodovi pogođeni ovom pojavom postaju buđavi i prerano opadaju. Larve surlaša koje se izlegu iz jaja unutar opalog ploda lešnika proždiru-uništavaju ceo plod. Ova šteta može prouzrokovati značajne gubitke za profesionalne uzgajivače lešnika, ali može biti i vrlo značajna smetnja za amaterske uzgajivače. Kontrola biološkim putem ove ozloglašene štetočine sastoji se od odgovarajućih agronomskih mera koje su usmerene na eliminisanje larvi. Važno je, pre svega, sakupiti i uništiti sve plodove lešnike koji rano padnu na zemlju i iste spaliti. Nakon toga, zimi, dobra je ideja preorati zemlju na malu dubinu (10 cm) kako bi se na površinu izvukle sve larve surlaša koje se kriju od zimske hladnoće. Sve navedeno će omogućiti ekstremno niske temperature ubiju ili da ih oslabe do te mere da budu ranjivije na prirodne predatore. U slučaju da uzgajate samo nekoliko stabala lešnika kao amater, možete jednostavno okopati zemlju umesto oranja, vodeći računa da pažljivo podignete grudvu zemlje. Hemijska zaštita satabala lešnika biće obrađeno u polju žaštita biljaka sa preporukom preparata i doziranjem istih. satabala lešnika biće obrađeno u polju žaštita biljaka sa preporukom preparata i doziranjem istih.
Zeleni tvrdokrilac (Agrilus viridis)	Insekt se na sadnici lešnika pojavljuje sredinom maja meseca, polaže svoja jaja na stablo ili na grane lešnika. Kada se larva izleže iz jaja ukopava se u stablo lešnika praveći tunele. Najvažnije za budućeg voćara je da što pre uoči prisustvo ovog insekta kao i da mesta koja su pogođena ovim insektom oreže i sto pre ukloni iz voćnjaka i stabala lešnika. Ukoliko su stabla mnogo zahvaćena potrebno je izvršiti što oštriju rezidbu kako bi sačuvali Vaš voćnjak. Za detaljnije informacije možete se obratiti našem rasadniku.
Gljivično oboljenje lešnika (Phillactinia corylea)	Pepelnica se pojavljuje na listovima mladih sadnica kalemljenog lešnika, listovima mladih izdanaka lešnika, kao bela pega. Kako bolest napreduje zahvata ceo list koji postaje siv i prašnjav. Bolest napada mlade plodove koji usled napada pucaju i trunu. Štete izazvane pelenicom su dosta velike jer prilikom opadanja lista lešnik sporije napreduje i ima manju rodnost u sledećoj vegetativnoj godini. Držanje pod kontrolom i prevencija: Sakupljanje, iznošenje, spaljivanje lišća i plodova iz Vašeg voćnjaka. Zaštita-prskanje preparatima: Topas 100 EC, Falcon 460 EC.
Virus jabučnog mozaika (Apple mozaik)	Virus dobija ime po simptomima koji su se prvi put pojavili na jabuci. Virus ovog tiba lako je uočljiv na listu sadnice lešnika. Vizuelnim opažanjem na lišću uočavamo fleke koje su nepravilnog oblika, žute boje. U zavisnosti od temperature koja se kreće od 20 stepeni Celzijusa pa naviše fleka moze biti smeđe boje. Virus smanjuje produktivnost stabla lešnika i rodnost. Prenosi se daljim razmnožavanjem (kalemljenjem), ožiljavanjem izdanaka, putem polena, u rasadniku dodirom korena i putem inficiranog semena npr. Mečje leske (corylus colurne). Držanje pod kontrolom i prevencija od zaraze: Sadnja zdravog sadnog materijala koji je pod kontrolom nadležnih institucija, odstranjivanje zaraženih sadnica lešnika iz voćnjaka ili matičnog zasada.
Gljivično oboljenje lešnika (Sphaceloma coryli)	Karakteristika ovih gljivica je da napadaju lišće sadnice lešnika praveći nekrotične crne pege. Ukoliko imamo veliku invaziju gljivica listovi postaju izrazito crne boje. Kada govorimo o plodovima nakon zaraze gljivicama, plodovi rano opadaju i na plodovima se pojavljuju braon – crne pege. Držanje pod kontrolom i prevencija od zaraze: Uklanjanje i spaljivanje listova iz Vašeg voćnjaka. Zaštita-prskanje: Topas 100 EC, Bravo, Topsin 500 SC
Gljivično oboljenje lešnika (Gloeosporium coryli)	Ova gljivica napada sadnicu lešnika u Vašem voćnjaku i oštećuje cvetne pupoljke. Na pupoljku se pojavljuju tamne pege koje pokrivaju celu površinu pupoljka. Kao rezultat napada imamo uništenje pupoljka i smanjenu rodnost. Držanje pod kontrolom i prevencija: Uklanjanje i spaljivanje listova iz Vašeg voćnjaka. Zaštita-prskanje: Topas 100 EC, Bravo 720 EC, Topsin 500 SC
Gljivično oboljenje lešnika (Monilinia laxa)	Trulež lešnika je bolest koja napada plodove lešnika. Njena pojava je karakteristična tokom hladnih i kišnih godina. Vizuelnim opažanjem primećujemo da se na plodovima javljaju pege, plodovi se ne odvajaju već ostaju pribijeni uz kupulu. Na zaraženim plodovima je javljaju nabori, plodovi požute i opadaju. Gljivica može da preyimi u plodovima koji su opali i na kori grana lešnika. Držanje pod kontrolom i prevencija: Sečenje, iznošenje i spaljivanje zaraženih grana. Rane koje nastaju sečenjem potrebno je dizinfikovati, kada govorimo o fazi mirovanja biljke sadnice lešnika u Vašem voćnjaku potrebno je tretirati preparatima na bazi bakra. U vegetaciji tretiramo lešnik primenom fugicida. Preporuka naseg rasadnika su preparati Topsin ili Score.
Smeđa smrdljiva buba (Halyomorpha halys)	Odrasle jedinke ove smrdljive bube su dugačke između 1,2 i 1,7 centimetara i, kao i druge smrdljive bube, imaju karakterističan petougaoni, štitasti oblik na leđima. Leđna obojenost ove bube karakteriše promena boja sa crnim, bakarnim i plavkastim mrljama, na sivkasto-smeđoj pozadini. Nakon parenja, ženka ove bube može na sadnici lešnika da položi 100 do 500 jaja (u proseku 250) na listovima i plodovima, u geometrijski raspoređenim i gusto zbijenim grozdovima. Nezrela forma insekta koji se izležu iz jaja, iove forme prolaze kroz pet faza presvlačenja pre nego što postanu odrasla jedinka. U svojim izvornim staništima, smeđa smrdljiva buba može proizvesti samo jednu generaciju godišnje, dok su u našim umerenim sredinama, do sada praćene dve kompletne generacije. Nekoliko vrsti smrdljivih buba, odgovorno je za bolesti tj. najozbiljnijih bolesti koje pogađaju sadnice lešnika. Ova buba utiče na promene, koje se ne mogu uočiti na ljusci lešnika, promene često nijsu vidljive ni na spoljašnjoj strani oljuštenog ploda lešnika, ali utiču na (pericarp) zid ploda, koji se oštećuje i nekrozira, što ga generalno čini neupotrebljivim jer se prilikom pečenja zahvaćeni deo lešnika ugljeniše, što plod čini nejestivim. Hemijska zaštita satabala lešnika biće obrađeno u polju žaštita biljaka sa preporukom preparata i doziranjem istih.
Smrdljiva buba lešnika (Gonocerus acuteangulatus)	Kao što mu ime kaže, ova buba prvenstveno napada stabla lešnika. Njeno telo, praktično identično telu drugih smrdljivih buba, dugačko je oko 1 cm i smeđe je boje. Ova buba uzrokuje dve vrste štete: Šteta na sadnicama lešnika која su u razvoju. Ova pojava se dešava na sadnicama lešnika u vremenskom intervalu između maja i juna, sadnice lešnika su još uvek male, smrdljiva buba se hrani unutrašnjošću ploda, pri čemu uzrokuje da lešnik pobaci rod, ostavljajući ga prektično potpuno praznim. Šteta na zrelim plodovima lešnika. Pojava ovog tipa se dešava kada je lešnik već potpuno razvijen, smrdljiva buba grize plod, pri čemu uzrokujuje njegovo sušenje i gorak ukus lešnika, kao i promenu boje ploda lešnika. Sve gore navedeno praktično znači da smrdljiva buba takođe uzrokuju indirektnu štetu, koja je često vrlo ozbiljna, jer može preneti parazitske, gljivične ili virusne bolesti na sadnicu lešnika. Preventivno suzbijanje smrdljive bube praktično podrazumeva jednostavnu preventivnu agronomsku zaštitu u vremenskom periodu kraj oktobra ili novembra zavisno od vremenskih uslova, trava ispod krošnje sadnice lešnika se kosi i ostavlja na zemlji, zajedno sa svim granjem. Krajem zime, u vremenskom periodu sredina ili kraj februara, cela površina se spaljuje. Hemijska zaštita satabala lešnika biće obrađeno u polju žaštita biljaka sa preporukom preparata i doziranjem istih.
Lešnikove vaši Corylobium avellanae i Myzocallis coryli	Vaši su smetnja mnogim voćnim vrstama u voćnjacima, uključujući i sadnice lešnike. Analizom raznih vrsta vaši, najčešći insekti štetočine u voćnjacima lešnika su Corylobium avellanae i Myzocallis coryli. Potrebno je napomenuti da nisu posebno štetni i zapravo retko se tretiraju ali svakako ih treba držati pod kontrolom. Vaši su duge 2-4 mm i zelenkaste su boje. Napadaju mlade izdanke lešnika i sadnice lešnika uzrokujući blage deformacije i smanjenje vegetativnog rasta. Vaši su rasprostranjene prvenstveno na donjoj strani listova, a u slučaju Myzocallis coryli, vaš luči sekret koji takođe uzrokuje gušenje i opekotine biljnog tkiva na koje ista sleće. Kao što je pomenuto, pošto nisu posebno štetne, potrebno je napomenuti da u prirodi već postoje brojni predatori koji ograničavaju njeno prisustvo, kao što su Chrysopidae Neuroptera i Coccinellid Coleoptera.
Lešnikova štitasta vaš Eulecanium coryli	Lešnikova štitasta vaš je mužjak, dugačak 2 mm, i ženka, dugačka 5 mm. Njeno telo je žućkasto-smeđe boje i ovalnog oblika. Kako odrasli tako i mladi insekti uzrokuju štetu biljkama-sadnicama lešnika. Odrasla forma inseka je takva da je zaštićen folikulom napravljenim od belog voska koji izaziva gušenje na delovima biljke gde se nalaze stome za disanje (STOME- su sitni otvori na listu koji služe za vršenje transpiracije i respiracije. Kroz stome voda isparava i iznose se štetne materije iz organizma. Zbog specijalne građe stominog aparata stoma može da se otvori i zatvori po potrebi) . Mlada forma insekte, s druge strane se okupljaja na donjoj strani listova i, pored usisavanja vazduha, hrani se njihovim sokom. Štaviše, proizvode veliku količinu sekreta, što doprinosi gušenju, a samim tim i ukupnom stresu biljke. Pogođena stabla lešnika smanjuju svoju vegetativnu aktivnost, uključujući fotosintezu, što rezultira propadanjem i smanjenjem proizvodnje plodova i samim tim utiče na kompletan prinos. Za organske zasade metoda za eliminaciju lesnikove štitaste vaši je svakako prevencija. To podrazumeva očuvanje njenih prirodnih neprijatelja, kao što su bube Coccinellidae i Chalcididae hymenoptera, koje mogu kontrolisati populacije lesnikove štitaste vaši.
Agrilus (Agrilus viridis)	Odrasle jedinke insekta se pojavljuju oko sredine maja, a njihova beličasta ili narandžasta jaja polažu se na koru debla ili grana. Kada se larva izleže iz jaja ukopava se stablo lešnika praveći tunele. Larve kopaju duboke tunele, delimično ili potpuno blokirajući limfne sudove, uzrokujući žutilo lišća, zaustavljanje vegetacije, prerano opadanje lišća i karakteristično spiralno oticanje pogođenih grana. Najvažnije za budućeg voćara je da što pre uoči prisustvo ovog insekta kao i da mesta koja su pogođena ovim insektom oreže i što pre ukloni iz voćnjaka lešnika. Ukoliko su stabla lešnika mnogo zahvaćena potrebno je izvršiti što oštriju rezidbu kako bi sačuvali Vaš voćnjak. Napadnuta biljka se teško oporavlja i predodređena je da ugine u kratkom roku.